Recenzija filma: The Girl with All the Gifts (2016)

Znanstvenica i učiteljica iz bliže budućnosti kako bi se spasili kreću na putovanje s posebnom mladom djevojkom imena Melanie.

Žanr filma:

Drama, horor, triler

Redatelj:

Colm McCarthy

Scenarist:

Mike Carey

Glumci:

Gemma Arterton, Glenn Close, Anamaria Marinca

Film The Girl with All the Gifts je napravljen prema istoimenoj knjizi od M.R. Carey. Postoje neke razlike između filma i knjige, ali ne velike, a i te razlike su u filmu odlično napravljene.

Inače film je zombie/apokalipsa, horor, drama, napravljena na jedan dosta ne običan i puno drugačiji način nego što ih inače prave.

Osobno nisam baš ljubitelj zombi filmova, ali ovaj mi se jako svidio.

Najbolja stvar filma je upravo njegova priča koja je odlično smišljena kako bi dala jednu novu dimenziju bezumnim zombijima.

U filmu po prvi puta vidimo djecu zaraženu tim “virusom”, ali s obzirom na to da su ona rođena takva, od trudne majke koja je zaražena trudna virusom, oni se rode inteligentni za razliku od odraslih zaraženih.

Kroz film vidimo da se oni mogu povezati s ljudima, mada i dalje teško kontroliraju svoju “glad”.

Kroz njihovo putovanje nailaze na razne prepreke te se zajedno pokušavaju spasiti od zombi apokalipse.

Par odlično smišljenih trenutaka. Neki koji vas baš iznenade i poprilično uplaše, dok drugi su jednostavno inteligentno ispričana priča, s meni odličnim krajem o kojem se može danima razmišljati.

Čitao sam neku pretpostavku objašnjenja kraja i meni se poprilično svidjelo. Mada svatko može to na svoj način objasniti.

Za razliku od ostalih takvih filmova vidimo drugačije načine prijenosa virusa (osim ugrizom), inteligente zaražene, bez propadanja tijela, drugi način uništenja svijeta, ali i nadu za nečim boljim na kraju filma.

Glumci su solidni poput Sennia Nanua, koja je odlično odglumila malu Melanie, te Glenn Close koja je fantastično iritantna Dr. Caroline Caldwell. Na žalost recimo Gemma Arterton koja glumi Helen Justineau me poprilično razočarala.

Efekti ništa posebno, ali nisu ni loši, par poprilično strašnih i dobro smišljenih trenutaka.

Nedavno sam recenzirao horor The Autopsy of Jane Doe koji mi je solidan horor film, ali mada ocjenom ne toliko, mislim da je kilometrima od ovoga. Ne možda kao horor nego kao film s dobrom pričom. Ovaj film je zaista ima.

Još me čeka jedan zombi film od prošle godine koji vidim da svi ocjenjuju i kažu da je dobar pa me baš zanima dali može biti bolji od ovoga, a to je Train to Busan (2016).

Preporučujem ovaj film svima, a pogotovo ljubiteljima horora s dobrom pričom, što je zapravo dosta rijetka stvar.